Vetroelektrana Mesihovina iz BIH dobila sve potrebne dozvole za izgradnju. Vrednost ovog projekta je 78 miliona evra. Vetroelektrana će se graditi na području opštine Tomislavgrad, BIH. Investitor je Javno preduzeće “Elektroprivreda HZ Herceg-Bosne” iz Mostara.
Prema informaciji iz ovog preduzeća, završen je
program istražnih radova za glavni projekat vjetroelektrane Mesihovina.
U toku je tender za izbor izvođača programa istražnih radova, koji
je, u skladu sa ugovorom, pripremio odabrani inostrani konsultant u
saradnji sa stručnjacima investitora.
Vetroelektrana Mesihovina imaće 22 vetroturbine, pojedinačne
instalisane snage od dva do tri megavata, što čini ukupnu instalisanu
snagu od 44 do 66 megavata, zavisno od snage pojedine vetroturbine.
Godišnje će vetroelektrana proizvoditi od 128 do 146 gigavat-časova
električne energije. Za realizaciju projekta obezbeđen je kredit od 72
miliona evra kod Nemačke razvojne banke, dok investitor ulaže šest
miliona evra.
Planirano vreme izgradnje vetroelektrane je tri godine, a prvi
kilovati proizvedene električne energije očekuju se 2013. godine.
Izvor: www.alterenergija.com
Posted to Energija vetra
06/06/2011
Edit
Zvuči nerealno!
Ali ako malo bolje razmislite, a zatim i pročitate ono što Vam pišem možda se i Vi zainteresujete.
Ne znam koliko je poznato da Srbija obiluje obnovljivim izvorima energije, na jugu - sunčeva energija, na istoku - energija vetra, centralna Srbija - hidroenergija, sever Srbije (Vojvodina) - energija iz biomase. I pored toga smo na začelju zemalja kada je u pitanju iskorišćavanje ovih izvora energije.
Malo ljudi zna da postavljanjem kombinovanog sistema solarnih panela i
samo jednog vetrogeneratora može da obezbedi dovoljnu količinu struje
za osnovne potrebe domaćinstva, ali i to da se celokupna investicija
brzo isplati.
Po broju sunčanih dana Srbija je daleko iznad evropskog proseka.
U sledećoj tabeli možete videti cene opreme (sa ugradnjom) za eksploataciju obnovljive energije.
Vidimo da cena manjeg sistema sa ugradnjom košta oko 3.000 evra. Na prvi pogled, to je skupo. Međutim, možete potpisati ugovor sa Ministarstvom energetike i da postanete proizvođač, pri tome EPS vam
plaća 23 centa po kilovat-času, što je četiri puta skuplje nego što ga
prodaje. Ulaganja su velika, ali se isplati onome ko ima strpljenja.
Sve ovo, za sada, nije lako izvodljivo. Pretpostavljate, razlog je procedura dobijanja dozvola koja bi trebala da se pojednostavi i ubrza. Ako bi država sprovela svoju uredbu i pojednostavila proceduru,
proizvodnja struje iz obnovljivih izvora mogla bi da bude veoma
isplativa.
Posted to Energija vetra
06/01/2011
Edit
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan
Petrović i generalni direktor javnog preduzeća „Elektroprivreda
Srbije“ Dragomir Marković potpisali su juče protokol o korišćenju
prirodnih resursa za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Nastavak teksta...
Posted to Energija sunca
05/26/2011
Edit
Ministar poljoprivrede kazao da će država davati povoljne kredite za gazdinstva koja budu koristila poljoprivredne nusproizvode za proizvodnju energije.
Nešto više možete pročitati ovde.
Posted to Energija sunca
05/25/2011
Edit
Srbija će morati da uvozi znatno veću količinu energenata za dnevne
potrebe ukoliko se ne okrene alternativnim izvorima, izjavila je danas
potpredsednica vlade Verica Kalanović, otvarajući u Kragujevcu prvi
investicioni skup u Srbiji o obnovljivoj energiji i energetskoj
efikasnosti.
Da li to znači da će Srbija više da ulaže u obnovljive izvore energije ili?
Posted to Energija sunca
05/18/2011
Edit
Prva solarna elektrana u Srbiji biće u kuršumlijskom selu Merdare,
rekla je predsednica opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević. Ona je
kazala da je ta odluka doneta, jer su stručnjaci Elektroprivrede Srbije
(EPS) zaključili da Kuršumlija ima najveći broj sunčanih dana u
godini.
Posted to Energija sunca
05/16/2011
Edit
Podnosilac zahteva koji želi da stekne povlašćen status po osnovu
proizvodnje električne energije korišćenjem obnovljivih izvora
dostavlja dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje tog statusa, i to:
1) kopiju licence za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, ukoliko je elektrana snage 1 MW ili veća;
2) kopiju ugovora sa nosiocem licence, ukoliko je elektrana snage 1 MW ili veća, a proizvođač nije nosilac licence;
3) projekat izvedenog objekta elektrane;
4) kopiju ugovora o priključenju na distributivnu mrežu, odnosno prenosni sistem;
5) upotrebnu dozvolu;
6) podatke o licu odgovornom za rad elektrane (ime, položaj, telefon, faks, e-mail).
Više o ovome pročitajte na OVOM sajtu.
Povezani članci:
Šta je potrebno za izdavanje energetskih dozvola?
Posted to Energija vetra
05/03/2011
Edit
Investitor je dužan da organu koji je izdao građevinsku dozvolu i
nadležnom građevinskom inspektoru prijavi početak građenja objekta 8
dana pre početka izvođenja radova.
Ako je građevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, prijava se podnosi i građevinskoj inspekciji na čijoj
teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava početka
izvođenja radova.
Prijava sadrži datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.
Pre početka građenja, investitor obezbeđuje: obeležavanje
građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u
skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova;
obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o
objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broju
građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka
izgradnje.
Građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno
društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u
odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova
(u daljem tekstu: izvođač radova).
Građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2.
Zakona o planiranju i izgradnji, može da vrši privredno društvo,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za
građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje
ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i
odgovarajuće stručne rezultate, odnosno koje poseduje licencu za
građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina.
Obaveze izvođača radova su da: pre početka radova potpiše glavni
projekat, rešenjem odredi odgovornog izvođača radova, odgovornom
izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu
koje se gradi objekat, obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav
rad u skladu sa zakonom. Izvođač radova dužan je da: izvodi radove
prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola,
organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji,
obezbeđuje sigurnost objekta i lica na gradilištu i okoline, obezbeđuje
dokaz o kvalitetu izvršenih radova, vodi građevinski dnevnik,
građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije, obezbeđuje objekte i
okolinu u slučaju prekida radova. Na gradilištu je potrebno da se
stalno nalazi ugovor o građenju, Rešenje o određivanju odgovornog
izvođača radova na gradilištu i glavni projekat, tj. dokumentacija na
osnovu koje se projekat gradi. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u
toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata
građevinska dozvola.
Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane
Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili
odgovornog izvođača radova. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne
mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno
drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na
tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao ni lica koja rade
na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za
izdavanje građevinske dozvole.
Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.
Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, a u
roku od 30 dana od dana podnošenja urednog Zahteva za izvršenje
tehničkog pregleda objekta organu nadležnom za poslove građevinarstva, u
zavisnosti od karakteristika izgrađenog objekta.
Tehnički pregled objekata za koje je građevinsku dozvolu donelo
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja vrši komisija koju
obrazuje Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje ili
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih
poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih
poslova.
Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdao
nadležni organ autonomne pokrajine, vrši komisija koju obrazuje taj
organ ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri
vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za
obavljanje tih poslova.
Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdala
jedinica lokalne samouprave, vrši komisija koju obrazuje organ nadležan
za poslove građevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno
društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i
koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.
Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji. U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za
koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje
lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, a koje ima
stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na
studijama drugog stepena diplomske akademske studije – master,
specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje pet godina.90 Troškove rada Komisije plaća
investitor. O tehničkom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju
članovi komisije. Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za
upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija,
uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i
postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili
druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom,
komisija za tehnički pregled, odnosno subjekt kome je povereno vršenje
tehničkog pregleda može da predloži nadležnom organu da odobri puštanje
objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni
uslovi.
Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se
vreme trajanja probnog rada, koje ne može biti duže od jedne godine,
kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po
isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim
rezultatima.
Komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno
lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, proverava u toku
probnog rada objekta ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i
po isteku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom
za izdavanje upotrebne dozvole.
napomena : Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za
invesitore „Izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije
iz energije vetra u Republici Srbiji“, čiji su autori Dr Branislava
Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..
Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010 godine.
Ostale neophodne stvari za izgradnju elektrane na vetar:
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Detalji o zakonskoj regulativi)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Upotrebna dozvola)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građevinska dozvola)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Tehnička dokumentacija)
Posted to Energija vetra
04/28/2011
Edit
Malo ljudi zna da postavljanjem kombinovanog sistema solarnih panela i
samo jednog vetrogeneratora može da obezbedi dovoljnu količinu struje
za osnovne potrebe domaćinstva, ali i to da se celokupna investicija
brzo isplati.
Cena manjeg sistema sa ugradnjom košta oko 3.000 evra. I na prvi pogled
nije jeftina. Ali, treba znati da samo troškovi za priključak
električne energije kod EPS-a, zavisno od tehničkih uslova, ponekad
premaše i sumu od nekoliko stotina hiljada dinara, odnosno da ćete
nakon toga svakog meseca plaćati fiksni deo računa za struju, koristili
je ili ne.
Po broju sunčanih dana daleko smo iznad evropskog proseka, a imamo i
vetra, posebno na istoku zemlje, u Vojvodini i na svim uzvišenjima.
Ako potpišete ugovor sa Ministarstvom energetike i postanete
proizvođač, EPS vam plaća 23 centa po kilovat-času, četiri puta skuplje
nego što ga prodaje. Naravno, ulaganja su velika, pa će vam se ovo
isplatiti ako imate strpljenja. Ako neko uloži 25.000 evra u proizvodnju struje od sunca ili vetra, po
sadašnjim cenama koje su znatno niže nego u Evropi, investiciju bi
vratio za nešto više od osam godina.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde.
Posted to Energija sunca
04/27/2011
Edit
Nakon dugogodišnjeg bavljenja izradom raznih alata,
Milentije-Mile Ivković osmislio je prototip vetrenjače, kakve do sada
nije bilo na tržištu. Naprava uspešno koristi energiju vetra za
pokretanje pumpe koja crpi vodu iz podzemlja, a biće od velike koristi
na njivama, u voćnjacima, vrtovima, jer je prevashodno zamišljena da
služi za navodnjavanje tamo gde nema električne energije koja bi
napajala pumpe za vodu. Dobro će doći i svakom salašu, jer ona može i da
proizvodi struju.
Posted to Energija vetra
04/27/2011
Edit
Objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadležan za izdavanje upotrebne dozvole je organ nadležan za
izdavanje građevinske dozvole. Ovaj zahtev za objekat visine 50 i više
metara, kada se objekat elektrane nalazi u zaštićenoj okolini
nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara
upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u
zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao
i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite
zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja u skladu sa zakonom i
objekta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10
i više MW, se podnosi Ministarstvu životne sredine i prostornog
planiranja, a ukoliko se ovaj objekat nalazi na teritoriji autonomne
pokrajine, zahtev se podnosi nadležnom organu autonomne pokrajine. Za
objekte snage manje od 10 MW, zahtev se podnosi nadležnom organu
jedinice lokalne samouprave.
Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo
objekta koji se može samostalno koristiti – podoban za upotrebu.
Upotrebna dozvola se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema nalaza
komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu.
Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste
radova utvrđene posebnim propisom.91 Postupak za dobijanje upotrebne
dozvole je dvostepen. Žalba se može uložiti u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja. Nadležni organ za rešavanje po žalbi protiv
rešenja organa jedinice lokalne samouprave je Ministarstvo životne
sredine i prostornog planiranja ili nadležni organ autonomne pokrajine,
ako se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Protiv
rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, odnosno
nadležnog organa autonomne pokrajine, može se pokrenuti upravni spor u
roku od 30 dana od dana dostavljanja.
napomena : Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za
invesitore „Izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije
iz energije vetra u Republici Srbiji“, čiji su autori Dr Branislava
Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..
Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010 godine.
Ostale neophodne stvari za izgradnju elektrane na vetar:
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Detalji o zakonskoj regulativi)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građenje objekta i tehnički pregled objekta)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građevinska dozvola)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Tehnička dokumentacija)
Posted to Energija vetra
04/26/2011
Edit
83 Član 15. Zakona o zaštiti životne sredine. Ovaj član bliže je
definisan u Zakonu o zaštiti prirode, u poglavlju II Zaštita prirode,
potpoglavlje Planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih
resursa i zaštićenih područja i to od člana 8 do člana 14.
84 U propisima postoji nejasnoća u pogledu izdavanja građevinske
dozvole za elektrane ispod 1 MW, jer je Zakonom o planiranju i
izgradnji predviđeno da se ovaj akt za energetske objekte izdaje u
skladu sa energetskom dozvolom i drugom propisanom dokumentacijom, a
energetska dozvola se shodno Zakonu o energetici ne izdaje za ove
objekte. To znači da se građevinska dozvola za elektrane do 1 MW izdaje u
skladu sa svim aktima predviđenim Zakonom o planiranju i izgradnji,
osim energetske dozvole.
85 Idejni projekat sadrži situaciono rešenje i podatke o: 1)
mikrolokaciji objekta; 2) funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim
karakteristikama objekta; 3) tehničko-tehnološkim i eksploatacionim
karakteristikama objekta; 4) inženjersko-geološkim i geotehničkim
karakteristikama terena i tla, sa preliminarnim proračunom stabilnosti i
sigurnosti objekta; 5) rešenju temeljenja objekta; 6)
tehničkotehnološkim i organizacionim elementima građenja objekta; 7)
merama za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu
sredinu; 
idejnom rešenju infrastrukture; 9) uporednoj analizi varijantnih
tehničkih rešenja sa stanovišta svojstava tla, 10) funkcionalnosti, 11)
stabilnosti, 12) proceni uticaja na životnu sredinu, 13)prirodnim i
nepokretnim kulturnim dobrima, 14) racionalnosti izgradnje i
eksploatacije, 15) visini troškova izgradnje, transporta, održavanja,
obezbeđenja energije i drugih troškova.
86 Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuju se prostorna, ekološka,
društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za
varijantna rešenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se
donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u
prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti.
Obavezna je za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji,
gde ne spadaju male elektrane.
87 Studijom opravdanosti određuje se prostorna, ekološka društvena,
finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano
rešenje razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o
opravdanosti ulaganja. Obavezna je za objekte iz člana 133. Zakona o
planiranju i izgradnji, gde spadaju samo elektrane preko 10 MW.
88 Član 119. tačka 4. Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno treba
voditi računa da se na projekte koji mogu imati uticaj na integritet
ekološki značajnog područja sa stanovišta ciljeva očuvanja, primenjuje
član 10. stav 3. i 4. Zakona o zaštiti prirode, gde je predviđeno da
isti obavezno podležu saglasnosti od strane Ministarstva životne
sredine i prostornog planiranja uz mišljenje Zavoda za zaštitu prirode.
89 Ukoliko je Izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog
projekta pozitivan, tj. nema primedbi koje bi dovele do izmene
projektne dokumentacije, na samom projektu – na prvoj strani, ovlašćeni
subjekt stavlja pečat o izvršenoj tehničkoj kontroli koji potpisuje
odgovorni projektant tehničke kontrole.
90 Na osnovu člana 31. stav 2. Zakona o proceni uticaja, nadležni
organ koji je vodio postupak procene uticaja imenuje lice koje
učestvuje u radu komisije za tehnički pregled. Ovo imenovano lice može
biti zaposleno ili postavljeno u nadležnom organu, odnosno u drugom
organu i organizaciji ili biti nezavisni stručnjak koji poseduje dokaze
o kvalifikaciji za učešće u radu tehničke komisije iz člana 22. ovog
zakona. Upotrebna dozvola ne može se izdati ako ovo imenovano lice ne
potvrdi da su ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na
studiju o proceni uticaja, a u slučaju da je doneta Odluka da se studija
mora raditi.
91 Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste
izgrađenih investicionih objekata odnosno izvedenih radova na tim
objektima, („Službeni glasnik SRS“, br. 2/74).
napomena : Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za
invesitore „Izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije
iz energije vetra u Republici Srbiji“, čiji su autori Dr Branislava
Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..
Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010 godine.
Ostale neophodne stvari za izgradnju elektrane na vetar:
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Upotrebna dozvola)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građenje objekta i tehnički pregled objekta)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građevinska dozvola)
Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Tehnička dokumentacija)
Posted to Energija vetra
04/25/2011
Edit
Toliko priče, i napokon vetrenjača u Srbiji.
U tutinskom selu Leskova za nekoliko dana počinje sa radom prva vetrenjača u Srbiji. Njena snaga je 600 kilovata. Planirano je da do kraja godine na tom zemljištu bude izgrađeno još sedam vetrenjača.
Posted to Energija vetra
04/24/2011
Edit
U Srbiji nema farmi vetrenjača priključenih na elektroenergetski
sistem. Postoji nekoliko manjih vetrogeneratora, snage do 10 kilovata,
koji se koriste u privatne svrhe. Zasad samo pojedinci razmišljaju o
ovom resursu. .
Jasno je da vetrenjače u Srbiji ne mogu zameniti elektrane u
proizvodnji struje, ali bi novi instalisani kilovat-sati bili veoma
korisni. Da bi se proizvelo onoliko struje koliko proizvodi
termoelektrana Kostolac (oko 700 megavata godišnje), potrebno je
izgraditi farmu od 250 vetrenjača. Cena vetrogeneratora iznosi do 1000
evra po kilovat-satu, što znači da bi toliko vetrenjača koštalo oko 700
miliona evra.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Posted to Energija vetra
04/20/2011
Edit
Energija vetra pokazala se do sada kao najozbiljniji obnovljivi izvor
energije. Osim što zauzima malo zemljišta i što „hvatanje“ vetra ne
košta mnogo u odnosu na iskorišćavanje drugih obnovljivih izvora
energije, ovakav način prikupljanja energije je i apsolutno ekološki.
Energija vetra je kinetička energija koju poseduje vazduh koji struji.
Količina energije uglavnom zavisi od brzine vetra, ali je takođe u
manjoj meri zavisna od gustine vazuha, na koju utiču temperatura i
pritisak vazduha i visina. Kod vetrogeneratora, snaga izlazne energije
dramatično raste sa porastom brzine vetra. Zbog toga je većina
najisplativijih vetrogeneratora locirana u vetrovitim oblastima. Na
brzinu vetra utiče konfiguracija terena.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde.
Posted to Energija vetra
04/19/2011
Edit
